Ovde je pao mrak i sunce neće izaći 4 meseca: Najseverniji grad na Zemlji je upravo progutala arktička noć, a nebo postaje šareno
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Prvi dani nisu potpuno mračni: nebo će još neko vreme imati plave, ružičaste i ljubičaste nijanse oko podneva.
- Povratak sunca ne znači i odmah svetle ulice, jer planine oko grada odlažu prve direktne zrake do početka marta.
Polarna noć počinje u Longjerbjenu, u norveškom arhipelagu Svalbard, gde sunce neće izaći punih 112 uzastopnih dana. Nakon poslednjeg zalaska sunca 26. oktobra 2026. godine, lokalno stanovništvo čekaće sve do februara 2027. da se nebesko telo ponovo pojavi iznad horizonta.
Poslednji izlazak sunca u 2026. godini: Manje od sat vremena svetlosti
U Longjerbjenu, najsevernijem stalnom naselju u norveškom arhipelagu Svalbard, počinje jedan od najspektakularnijih perioda u godini. Od 27. oktobra 2026. godine, sunce više neće izaći tokom 112 uzastopnih dana. U ovom periodu nebo može prelaziti iz nijansi plave i ljubičaste u gotovo potpuni mrak arktičke zime, prenosi Blic.
Smešten na približno 78 stepeni severne geografske širine, Longjerbjen, grad u Norveškoj ušao je u polarnu noć. Dana 26. oktobra sunce se pojavilo iznad horizonta poslednji put pre pauze od skoro četiri meseca.
Zvezda nije ostala na nebu čak ni pun sat: izašla je oko 11.12 časova, a zašla već u 12.09 časova.
Od 27. oktobra 2026. pa sve do 15. februara 2027. godine, naselje ulazi u niz od 112 uzastopnih dana u kojima dnevna zvezda neprekidno ostaje ispod horizonta, prema proračunima koje navodi Mornarička opservatorija SAD (USNO).
"Zamislite kako bi bilo gledati sunce kako nestaje ispod horizonta, znajući da ga nećete videti kako izlazi skoro četiri meseca! U ponedeljak, 26. oktobra 2026. godine, u 12.09 časova, sunce će zaći poslednji put ove godine u Longjerbjenu na Svalbardu. Počev od 27. oktobra, ovaj arktički grad ući će u period od 112 uzastopnih dana bez izlaska sunca, pri čemu sunce ostaje ispod horizonta sve do 16. februara 2027. godine", opisuju ovaj fenomen na stranici "Norway: Blessed with Nature".
Ne nastupa potpuni mrak od prvog dana
Iako sunce nestaje ispod linije horizonta, tama ne nastupa naglo. Tokom prvih sedmica, sumračna svetlost boji nebo u spektakularne nijanse, čak i kada sunčev disk više nije vidljiv.
"Međutim, polarna noć ne znači potpuni mrak već od prvog dana. Tokom prvih nekoliko nedelja, arktičko nebo će i dalje sijati u prelepim nijansama plave, ružičaste i ljubičaste oko podneva. Kako zima odmiče, čak i ta sumračna svetlost nestaje, rađajući izuzetnu tminu polarne noći", navodi se dalje u objavi na Fejsbuku.
Klikom na link saznajte koji grad je najmračniji na svetu.
Tokom prve dve sedmice zadržava se traka sumraka oko podneva. Već 12. novembra ovaj interval difuzne svetlosti smanjuje se na manje od pola sata (između 11.26 i 11.55 časova). Od 13. novembra 2026. do 29. januara 2027. godine sunce se spušta na više od šest stepeni ispod linije horizonta čak i u podne, čime se u potpunosti eliminiše građanski sumrak.
To je najmračnija faza polarne noći.
Sumrak se ponovo javlja tek 30. januara 2027. godine, dok se za 16. februar 2027. godine beleži prvi astronomski izlazak sunca iznad teorijski ravnog horizonta.
Prema podacima organizacije "Visit Longyearbyen", Svalbard je jedino mesto u Norveškoj sa ovakvim tipom polarne noći.
Interval od 1. oktobra do 10. novembra označava pripremu za tamu, dok mesec februar nosi lokalni naziv "blåtid" (plavi period).
Kada se sunce vraća i zašto planine odlažu taj trenutak
Prema astronomskim proračunima, prvi izlazak sunca očekuje se 16. februara 2027. godine. Ipak, povratak sunca iznad horizonta ne znači da njegovi zraci odmah dopiru do gradskih ulica.
Planine koje okružuju Longjerbjen blokiraju direktnu svetlost, pa pojedini delovi grada prve sunčeve zrake dočekuju tek početkom marta.
Taj trenutak se tradicionalno proslavlja manifestacijom "Solfestuka" (Nedelja festivala sunca), uz koncerte, predstave i verske događaje na otvorenom.
Vreme je izuzetno surovo tokom ovog prelaznog perioda. Prema podacima meteorološke stanice na aerodromu (proseci za period 1991–2020), prosečne temperature iznose minus 10,9 °C u januaru, minus 11,6 °C u februaru i minus 12,0 °C u martu. Publikacija "Store norske leksikon" navodi da februar ili mart po pravilu predstavljaju najhladniji period godine na arhipelagu.
Nakon prolećne ravnodnevice, dan raste izuzetno velikom brzinom.
Između 19. aprila i 24. avgusta 2027. godine sunce ne zalazi ispod horizonta punih 128 uzastopnih dana. Bele noći počinju znatno ranije: od 18. aprila pa sve do 1. septembra 2027. svetlost ne pada ispod granice sumraka.
Turističke vlasti dele godinu na tri sezone:
Polarno leto;
Zima polarnih svetlosti;
Sunčana zima.
Četiri meseca bez mraka u potpunosti remete cirkadijalni ritam ljudi i životinja, zbog čega se posetiocima savetuje obavezno korišćenje maski za spavanje.
Polarna svetlost, ekstremne temperature i stroga pravila za turiste
Polarna noć je ujedno i izuzetno privlačan period za sve one koji žele da posmatraju auroru borealis.
Sezona polarnih svetlosti traje od oktobra do kraja februara. Ekstremni geografski položaj Longjerbjena omogućava da se, pod uslovom vedrog neba, polarna svetlost posmatra čak i u podne tokom najtamnije faze polarne noći.
Međutim, arktička zima sa sobom donosi ozbiljne izazove. Prosečne temperature u februaru mogu se spustiti na oko -11,6 stepeni Celzijusa, a vremenski uslovi se menjaju munjevitom brzinom.
Turistima se savetuje da nose reflektujuće elemente i da se nikako ne upuštaju u avanture van naselja bez ovlašćenog vodiča ili bez neophodnih bezbednosnih mera zbog opasnosti od polarnih medveda.
Izlazak iz gradskog područja je strogo zabranjen bez licenciranog vodiča ili adekvatne opreme za samoodbranu i upozoravanje na napade polarnih medveda.
Nakon 112 dana bez izlaska sunca, svetlost se postepeno vraća. A u Longjerbjenu, prvi direktni sunčevi zraci ne predstavljaju samo astronomski fenomen, već i pravi praznik za čitavu zajednicu.
(Kurir.rs/ libertatea.ro)
Bonus video: